Пројектни тим ангажован на изради Мастерплана здравства, покренуо је крајем 2019. године серију састанака са релевантним струковним коморама и теренских посета здравственим установама широм Србије, у циљу отварања дијалога са јавним сектором о оптимизацији мреже установа здравствене заштите.
Са руководиоцима 278 установа разговарано је између осталог о здравственој потрошњи, људским ресурсима и потребним улагањима у опрему и инфраструктуру.
Представници свих региона сагласни су да су лекари највећи потенцијал здравственог система, међутим, забране запошљавања у јавном сектору и неодобравање специјализација утицале су на недовољну динамику обнављање кадра. Такође, један од проблема виде и у старосној структури, јер велики број доктора одлази у пензију, па младе неће имати ко да обучава.
Међу бирократским процедурама које их оптерећују, руководиоци истичу двоструко вођење медицинске документације, непризнавање лабораторијских и дијагностичких налаза из других установа, као и вертикално извештавање ка РФЗО-у, доставу фактура и јавне набавке.
Као највеће реформе у протеклих пет година истакнута су улагања у инфраструктуру и опрему, као и помаци у области дигитализације (еРецепт и еКартон) и увођење ИЗИС и ДСГ система. Од 2016. изграђен је нови Клинички центар у Нишу, реновиран је КЦ Нови Сад, док је КЦ Београд у процесу реконструкције, а Здравствени центар у Ужицу је делимично обновљен.
Подаци истраживања које је за потребе пројекта спровела агенција Ипсос показали су да 90% руководиоца здравствених установа позитивно оцењује рад здравственог система и Министарства здравља, а 72% подржава и план оптимизације.