Физикална медицина

Према предлогу Консултанта, делатност физикалне медицине и рехабилитације би требало организовати је и спроводити у оквиру секундарне и терцијарне здравствене заштите. Применом принципа функционалне интеграције између дома здравља и болнице (а посебно у случају здравствених центара где постоји институционална интеграција) иста се спроводи и на примарном нивоу где физикалну терапију у домовима здравља спроводе физиотерапеути који су запослени у дому здравља.

şişli escortjustify;">Пацијентима у домовима здравља ће и даље бити доступне сталне или повремене специјалистичке службе у складу са демографским, географским и епидемиолошким потребама становништва, па тако и специјалисти физикалне медицине и рехабилитације. У оквиру тима специјалисте физикалне медицине и рехабилитације, физикалну терапију спроводе физиотерапеути средње, више или високе стручне спреме. Данас је, међутим такође уобичајено у свету да и друге специјалистичке гране медицине прописују физикалну терапију, као на пример реуматолог, ортопед, неуролог, педијатар итд., а то питање би требало решавати у оквиру Министарства здравља односно Републичких стручних комисија и Лекарске коморе. 

Поред наведене специјалистичке службе, Консултант је предложио да се физикална терапија спроводи и у кући пацијента према налогу изабраног лекара примарне здравствене заштите (општа пракса, педијатар) на основу препоруке специјалисте (физијатар, реуматолог, ортопед, неуролог, педијатар). Физиотерапеут спроводи програм физикалне терапије према шафранику услуга, а физиотерапеути су дужни придржавати се поступака које прописује лекар специјалиста. Наиме, све је већа потреба за физикалном терапијом за старије, хронично болесне и тешко покретне, непокретне те палијативне пацијенте, а у дечој популацији оних са потешкоћама у развоју и тешком инвалидношћу. Домови здравља који покривају преко 25.000 становника могу имати физиотерапеуте који спроводе физикалну терапију, а која се може спроводити и у кући пацијената.