Којим здравственим установама су грађани највише задовољни?

Државне апотеке убедљиво су најбоље оцењене јавне здравствене установе у Србији. Готово три четвртине грађана (73%) највише је задовољно њиховим радом, а просечна оцена коју би дали апотекама је 2,9, показало је истраживање које је спровео Ипсос за потребе израде плана оптимизације мреже установа здравствене заштите (Мастерплан).

Рад апотека посебно добро оцењују жене (76%), старији од 60, али и најмлађа популација, између 18 и 29 година. Када је реч о географској подели, највише позитивних оцена државне апотеке прикупиле су у јужној и источној Србији, али ни други региони централне Србије не заостају, као ни главни град.

Мастерплан предвиђа значајна унапређења у раду апотека, а посебно у циљу њиховог економског оснаживања јер је неопходно да услови пословања на тржишту буду изједначени за приватни и јавни сектор у овој делатности. Нарочита пажња биће посвећена разради критеријума за будуће отварање апотека, према географским и демографским потребама, како би и становници руралних крајева имали једнаку доступност лековима, као и становници градова.

За апотекама следи ургентна медицина. Радом хитне помоћи задовољно је 59% грађана. За разлику од апотека, хитну помоћ најбоље оцењују мушкарци и грађани између 45 и 60 година. Још једном су грађани источне и јужне Србије цене.

Као и у случају апотека, Мастерплан предвиђа значајне промене у раду хитне помоћи. У сваком од шест региона Србије (и у Новом Пазару) биће успостављена служба хитне помоћи, а поред ургентне медицине у домовима здравља, исту ће имати и болнице. Највећа промена предвиђена је у Београду где ургентни центар више неће постојати само при Универзитетском клиничком центру Србије већ ће и у сваком од четири клиничко-болничка центра (Земун, Бежанијска коса, Звездара и КБЦ „Драгиша Мишовић“). У који од ургентних центара ће хитна помоћ возити пацијенте зависиће од тога у којој београдској општини живе.

На трећем месту нашли су се домови здравља. Њиховим радом задовољно је 58% грађана Србије. Поново су жене и најстарији суграђани дали највише добрих оцена. У погледу региона, не постоји превише разлика у задовољству радом домова здравља, али је приметно да су становници руралних крајева нешто задовољнији (60%) овим делом примарне здравствене заштите у односу на становнике урбаних делова (57%).

Имајући у виду да Мастерплан у центар здравствене заштите поставља управо домове здравља, у наредним годинама може се очекивати да задовољство становништва домовима здравље даље расте.

Иза државних апотека, хитне помоћи и домова здравља нашли су се клинички центри и институти (55%), РФЗО (51%) и болнице (49% задовољних).