Neonatologija / perinatologija

• Regionalna organizacija perinatalne zdravstvene zaštite ima tri nivoa složenosti: na prvom nivou obezbeđuje se nega zdrave novorođene dece. na drugom nivou je moguće i lečenje određenih patološkoh stanja, dok treći nivo podrazumeva intenzivnu terapiju sa multidisciplinarnim pristupom.
• S obzirom na strukturu mreže porodilišta u odnosu na obim akušerskog zbrinjavanja (porodilišta sa malim brojem porođaja u rubnim i ruralnim sredinama), broja porođaja (kao vodeći kriterijum za standardizaciju pojedinih nivoa neonatalne zdravstvene zaštite), a uvažavajući i određene lokalne i regionalne populacione, geografske i saobraćajne karakteristike predlaže se, da se umesto na dosadašnja tri nivoa neonatalne zdravstvene zaštite (koji prate i stratifikaciju celog zdravstvenog sistema: primarni, sekundarni i tercijarni nivo) neonatalna zadravstvena zaštita pruža samo na dva nivoa (sekundarnom i tercijarnom). Sekundarni nivo obezbeđuje specijalizovano zbrinjavanje u porodilištima regionalnih zdravstvenih ustanova, dok se u perinatalnim centrima kroz funkcionalno povezivanje ginekološko-akušerskih i pedijatrijskih klinika, realizuje tercijarni nivo sa multidisciplinarnim zbrinjavanjem i neonatalnom intenzivnom terapijom.
• Kao jedan od vodećih principa regionalizacije prepoznata je neophodnost da se u slučaju visoko rizičnih trudnoća, pravovremenim antenatalnim transportom  (transport „in utero”) omogući rađanje deteta u porodilištu sa svim mogućnostima neonatalne intenzivne terapije.
• Zastupljenost i organizovanost postnatalnog transporta „ka sebi“ treba da bude svedena na najmanju moguću meru.
• S obzirom da je 40% porodilišta sa manje od 500 porođaja godišnje (izveštaj D2) tj. usled malog „volumena iskustva“, nedovoljnog i neracionalnog korišćenja opreme, kao i ograničenih mogućnosti zbrinjavanja bolesne novorođene dece potrebno je optimizovati mrežu porodilišta pre svega na primarnom nivou tj. ukidanjem porodilišta u domovima zdravlja.
• Rizične trudnoće iz porodilišta sa manje od 500 porođaja godišnje pravovremeno se transportuju „in utero“ (pre porođaja) u porodilišta koja mogu pružiti potrebnu intenzivnu neonatalnu negu.
• Potrebno je postići da udeo porođaja završenih carskim rezom u proseku nije veći od 25% (srednjoročno) odnosno 20% (dugoročno) (WHO).
• Povezivanje – „umrežavanje“ svih porodilišta, instituta i klinika u jedinstveni informacioni sistem sa mogućnostima da se u realnom vremenu svakom bolesnom novorođenčetu koje „uđe“ u zdravstveni sistem omogući pravovremena i odgovarajuća dijagnostika i terapija, uključujući i mogućnosti video konferencija i konsultacija;
• Takođe u skladu sa savremenom organizacionom koncepcijom, u Beogradu se formiraju dva, a u Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu još tri od ukupno pet perinatalnih centara koliko je neophodno za celu Srbiju.
• Regioni Zapadne i Istočne Srbije koji nemaju perinatalne centre na svom području, transportuju pacijente prema protokolima za zbrinjavanje pacijenata u slučaju potrebe za tercijarnom zdravstvenom zaštitom tj. idu ka najbližem perinatalnom centru.
• Perinatalni centri imaju za cilj organizaciono i funcionalno povezivanje tercijarnih ginekološko-akušerskih ustanova sa institutima i klinikama koje pored neonatalne intenzivne terapije obezbeđuju multidisciplinarni dijagnostičko terapijski pristup svih oblasti pedijatrijske delatnosti.